KO, KAKO I ZAŠTO PLANSKI IZGLADNJUJE SVIJET?

Iako se nafta danas smatra najvažnijim starteškim energentom, a biznis sa naftom najprofitabilnijim, trgovina hranom - kao vitalnim energentom živih bića od suštinskog je značaja za vladarsku elitu. Samo onaj ko kontroliše proizvodnju i promet životnih namirnica za svoje podanike može imati apsolutnu kontrolu nad živom radnom snagom odnosno nad svojim robovima.

Naravno, to  su znali još drevni vladari, a njihovo znanje i vještinu kontrole prometa namirnica peuzela je današnja oligarhija.  Održavanje monopola u trgovini hranom koje se vrši preko nekoliko trgovačkih kartela se zato uopšte nije promijenilo, iako se neupućenima stalno preko medija serviraju velike priče o demokratiji i slobodnom tržištu.

Ali, to su samo iluzije.

Malo je poznato da su čak hiljadama godina stari trgovački putevi kojima je vršena razmjena prehrambenih dobara sa Istoka i Zapada i danas gotovo na isti način pod kontrolom trgovačkih kartela onako kako su to bili u drevnom Vavilonu, Egiptu, Grčkoj, Rimu...

Trgovački karteli koji su se još u srednjem vijeku u Evropi bavili ovim poslom i koje su sačinjavale neke od starih evropskih trgovačkih porodica i danas funkcionišu i to na istom principu.  Promijenjena su samo poslovna sjedišta kartela i njihovih kompanija, i danas je glavno sjedište svih svjetskih najvećih trgovaca u Londonu, u starom jezgru grada, nazvanom City of London.

Formalno su oni pod okriljem Kuće Vindzor, ali suštinski britanska kraljica kao ni britanska kraljevaka porodica ne donose odluke kojima se karteli povinuju. Ova trgovačka struktura (nama robovskoj javnosti uglavnom je nepoznata), iznad je kraljice koja ih samo reprezentuje u javnosti i mora da traži dozvolu prilikom ulaska u njihovo gradsko jezgro koje posjećuje u građanskom odijelu. Na čelu trgovačkog dijela Londona se nalazi Gradonačelnik Londona koga oni postavljaju i sami se nazivaju Krunom.

Na slici je Majkl Bear, bivši gradonačelnik Londona (inače rođen u Keniji) koji je ovako pozdravio britansku kraljicu Elizabetu II stojeći na stepeniku tako da je i simbolično bio viši od nje. Kraljica je u građanskom odijelu, a gradonačelnik u svečanoj odori. Za posjetu trovačkom jezgru Londona , kraljica mora da traži i dobije odobrenje Gradonačelnika. Način izbora gradonačelnika Londona je tajna, a imenovanje se vrši svake godine na jednoj specifičnoj zatvorenoj ceremoniji u tišini i bez mogućnosti prigovora. Tipično jezuitski.

Kuća Vindzor, takođe, samo je formalno na čelu svih masonskih društava i ostalih tajnih struktura i mreža koje su razapete po čitavom svetu i praktično kontrolišu globalno tržište i sve strateški važne poslove za opstanak KRUNE koju opslužuje čitava britanska imperija. KRUNA je praktično nasljednik svih trgovačkih poslova srednjevijekovnih venecijanskih trgovaca.

O tome kako rade ovi karteli koji između ostalog kontrolišu trgovinu hranom u čitavom svijetu (ostavljajući pojedina područija godinama bez hrane) pokušao je da sagleda Ričard Frimen koji je svoju obavještajnu studiju  publikovao još krajem 1995. godine u reviji "Executive Intelligence Review". Nazvao je tekst: “Globalni prehrambeni kartel Vindzora: Instrument za ubijanje glađu”.

Iz ovog izvještaja predočićemo neke zanimljivosti koje pokazuju ko zaista stoji iza EU i ko kroji njeno zakonodavstvo, zašto mnoge druge poljoprivrdene zemlje u Evropi moraju da uvoze (uglavnom nekvalitetnu) i skupu hranu i vidjećete za koga u stvari rade “veliki” balkanski tajkuni.

SVJETSKO TRŽIŠTE SVIM PREHRAMBENIM SIROVINAMA KONTROLIŠE NEKOLIKO PORODICA VEĆ VIJEKOVIMA

Frimen je tako otkrio da deset do dvanaest kompanija, kojima pomaže još nekoliko desetina manjih  drži danas čvrsto monopol u svjetskoj trgovini hranom. Oni dominiraju u snabdijevanju skoro svih žitarica - od pšenice, kukuruza, ovsa,  ječma do šećerne trske i raži. Oni kontrolišu i trgovinu mesom, mlijekom (posebno mlijekom u prahu koje je praktičnije za skladištenje i čuvanje), jestivim uljima, mastima, voćem i povrćem i svim drugim vrstama hrane.

Sve kompanije su povezane preko kartela, a njima se upravlja iz Kuće Vindzora u Londonu, tvrdi Frimen. I svi karteli rade u interesu evropske oligarhije odnosno nekoliko starih evropskih porodica koje su se vijekovima poslovno i rodbinski povezivale. Oni upravljaju tržištem svim energentima (uključujući hranu), sirovinama i mineralima.

Kao glavni operativni ogranak Kuće Vindzor nalazi se “World Wide Fund for Nature” (Svetski Fond za Prirodu) kojim formalno upravlja vojvoda od Edinburga, princ Filip. Njegov djed Georg I je bio grčki kralj danskog porekla koga je Britanska imperija namjestila Grcima kao kralja koga je “izabrao” grčki parlament.

Zbog svog njemačkog porijekla i rodbinske veze sa nekim nacistima, princa Filipa mnogi Englezi ne vole i vide ovako.

Friman, međutim otvoreno kaže da se ovaj Fond u stvari bavi orkestracijom etničkih sukoba ili implementiranjem terorističkih akcija bilo gde u svijetu gdje postoje interesi oligarhije da uspostavi kontrolu nad nekim prirodnim resursima ili u regionu gdje prolazi neki važan trgovački put.  Princip koji koriste je oproban: podijeli, zavadi i pošalji do zuba naoružane “mirovne snage”- pa vladaj!

Svjetski Fond za Prirodu ima kao svoj logo pandu. Veoma simpatično. Čitav fond se formalno bavi zaštitom divljih životinja, posebno ugroženih vrsta širom svijeta. U tom cilju Fond šalje često naoružene plaćenike u Afriku i druge dijelove svijeta da se bore protiv "lokalnih krijumčara" i "trgovaca divljim životinjama" ili "pomorskih pirata" , što je samo maska za ubijanje lokalnih lidera, i plemenskih poglavica koji neće da sarađuju sa Londonom i zaštitnika nacionalnih interesa afričkih plemena. Ova perfidna prevarantska predstava tipična je izmišljotina jezuitskih mozgova.

Veliki broj ovakvih orkestriranih sukoba izveden je nakon Drugog svjetskog rata u Africi i Aziji, a hronična nestašica hrane u pojedinim regionima je upravo njihova politika. Periodično poskupljenje hrane na svjetskom tržištu ili obaranje cijena ako se na tržištu pojave drugi ponuđači iste robe, posebno sirovina,  glavna je poluga kojom ovi karteli drže monopol u trgovini hranom. Istina je da hrane na planeti ima dovoljno za sve.

Firme u okviru svakog kartela su navedene  na slici. One samo odražavaju sliku različitosti i "slobodnog tržišta", ali su u stvari sve članice jednog zatvorenog sindikata sa istim poslovnim ciljem – održavanje trgovačkog monopola. Skicu je napravio Frimen.

Kod mnogih članova upravnih odbora u raznim kompanijama koje su navadena na skici fukcije se preklapaju, pa neki sjede u upravnim odborima kompanija koje su tobože veliki konkurenti na tršištu. U stvari, njihova uloga je da nadziru sve. Njihov vijekovni primarni zadatak je razaranje svih nacionalnih interesa i slabljenje nacionalnih ekonomija (gazdinstava) kako niti jedna ne bi mogla da ostvari potpunu suverenost. Države koje su same sebi dovoljne su najveći neprijatelji ovih trgovačkih kartela.

Korišćenje hrane kao oružja staro je hiljadama godina i poznato još iz Vavilona, Rimske imperije, Grčke… Istu tehniku nadzora u prometu hane imali su venecijanski trgovci i razni njihovi familijarni izdanci uključujući i porodične grane koje su živjele u Antverpenu, moćne Burgundske vojvode, holandske i britanske Levant kompanije (turske trgovce koji su u srednjem vijeku radili za engleske i holandske interese), Istočno-indijsku i Zapadno-indijsku kompaniju.

KRSTAŠKI RATOVI ZA OSVAJANJE TRGOVAČKIH PUTEVA

Drevni vlastelini kontrolisali su svaki tarnsport žitarica i druge prehrambene robe na putevima, lukama, mostovima, gradskim kapijama. Smišljani su i bogovi žetve i plodnosti (na primer Demeter u Grčkoj ili Sibela) u čije ime je vlastela uzimala seljacima zemljišne prinose. Praktično je sve bilo “u božijim rukama” i “po božijoj volji”. I narod se toj sili, u strahu i neukosti, potpuno povinovao.

U drevnom Rimu kontrola žitarica je bila osnova imperijalne politike. Rim je bio centar trgovine hranom, a okupirane kolonije- Galija, Britanija, Španija, Sicilija, Egipat, Sjeverna Afrika i Mediteranska obala morale su da šalju u Rim sve svoje zemljišne prinose. Sve je prvo išlo u Rim. I Rim je to prodavao kome je htio. Potražnja za žitaricama koju je nametala rimska uprava bila je često mnogo veća nego što je zemlja mogla da podnese, pa su  mnoga obradiva zemljišta u Sjevernoj Africi postala ispošćena.

Nakon krstaških ratova 1202-1204, venecijanski trgovci se preuzeli sve žitne transportne puteve. U trinaestom vijeku glavni venecijanski putevi su imali dva sabirna centra za hranu na istoku i to su bili Konstantinopolj (Istanbul) i Aleksandrija u Egiptu. Sva roba je stizala iz tih luka u Veneciju i onda je duž rijeke Po išla dalje u Lombardiju, pa preko Alpa je prevožena u Francusku. Venecijanski trgovci su onda svoj uticaj proširili i na mongolsko carstvo i kasnije dalje na istok.

Od petnaestog vijeka moćni venecijanski trgovački kartel (udružene porodice) ustupili su veliki dio svoje trgovačke imperije i moćnom Burgundskom vojvodstvu, čiji je poslovni centar bio Antverpen. Trgovačka venecijanska imperija se tako proširila i obuhvatala je Francusku, Amsterdam, Belgiju i veliki deo današnje Švajcarske.
Od ove venecijansko-lombardsko-burgundske poslovne veze potiče svaki od šest pomenutih trgovačkih prehrambenih kartela koji i danas funkcionišu i praktično je svaki od njih na neki način naslijđen kao porodični biznis.

Sve današnje prehrambene kompanije napravljene su tako po istoj strukturi poslovanja kako su ih imale drevne kompanije iz Mesopotamije, antičkog Rima, Venecije i Britanije. Bolje reći, njihova drevna infrastruktura je preslikana u strukturu današnjih transnacionalnih kompanija. Iako je nekada sistem njihovog rada počivao na robovlasništvu, gdje je vlastela imala svoje posjede i svoje robove koje je hranila i snabdijevala tako da su oni apsolutno i vitalno bili zavisni od vlastelina, ništa se ni danas nije promijenilo. I danas vitalne potrebe svakog pojedinca u EU ili SAD zavise od ovih kompanija koje određuju i količine hrane na tržištu i njihovu cijenu.

Frimen navodi da je pet današnjih kompanija bukvalno preuzelo baš tu venecijansku poslovnu mrežu. To su kompanije: Cargill, Continental, Louis Dreyfus, Bunge and Born i André.

Venecijanski trgovci su u literaturi opisni kao bezdušne i nemilosrdne secikese i derikože.

Od osamnaestog i devetnaestog vijeka Britanski Levant (Turska  kompanija) i Istočno-indijska kompanija preuzele su mnoge od tih venecijanskih trgovačkih puteva. U 19. vijeku kompanije Baltic Mercantile i Shipping Exchange sa centralama u Londonu postale su glavni instrument za ugovaranje poslova u transportu žitarica iz svih regiona.

Istoričar Lindon la Ruš je sa timom svojih saradnika, istoričara, takođe napravio jednu zanimljivu studiju nastojeći da otkrije gdje su nestale moćne srednjevijekovne venecijanske trgovačke porodice i otkrio je da su u periodu od oko 300 godina sve diskretno migrirale u London. Engleska je tako porobljena i stavljena u službu ovih međunarodnih trgovaca. I danas Englezi služe njihovim interesima.

ČETIRI REGIONA ZA IZVOZ

Oligarhija danas ima četiri globalna regiona preko kojih se obavlja izvoz svih vrsta hrane i oni kontrolišu sva četiri. Ti globalni regioni su: SAD, EU (posebno Francuska i Nemačka), države britanskog komonvelta (Australija, Kanada, Južna Afrika, Novi Zeland, Indija, Pakistan), Argentina i Brazil u Južnoj Americi.

Vijekovima su karteli radili na preuzimanje kontrole tržišta preko ova četiri regiona koji imaju oko 15 posto svjetske populacije. Ostatak svijeta, preko 6 milijardi, zavisi od izvoza hrane iz ovih regiona

VODEĆE KOMPANIJE KOJE DRŽE MONOPOL U TRGOVINI HRANOM

Evo, šta je Frimen još otkrio o ovim kompanijama.

Kompaniju “The Continental Grain” danas  vodi milijarder Majkl Frajburg sa svojim sinom Polom. Frajburg je kompaniju osnovao 1813 u Arlonu, u Belgiji. Preselio je sedište u Antverpen, a zatim 1920. u Pariz i London. Danas imaju kancelariju u Njujorku i jaku francusko-švajcarsku bazu.

Léopold Louis Dreyfus koji je rođen u Francuskoj, 1852.  osnovao je trgovački posao sa žitom u Bazelu, u Švajcarskoj. Izuzev za vrijeme Drugog svetskog rata, u 20. vijku Drajfusu je sjedište bilo u Parizu i radio je na trgovačkim poslovima (koji su uključivali stare lombardske i burgundske puteve). Oni su praktično naslijedili biznis ovih srednjevekovnih trgovačkih monopolista .

Bunge i Born su nastavili poslove Bunge porodice iz Amsterdama 1752. Kompanija je konačno preseljena u Antrverpen (danas je sjedište tehnički smešteno u Sao Paolo u Brazilu i na Holandske Antile).

Kompaniju “André” osnovao je Georges André u Nionu u Švajcarskoj i danas joj je sedište u Lozani.

Cargill kompanija je najveća žitna kompanija na svijetu sa sjedištem  u Mineapolisu u Minesoti. Osnovao ju je  Škotlanđanin Vilijam Kargil u Ajovi 1865 i od 1920-tih  je vodi porodica Mek Milan. Ali, istinska poslovna spona je u Evropi gdje je Kargilova medjunarodna trgovačka izvršna kompanija, Tradax Inc. koja ima sjedište u Ženevi. Tradax je osnovan 1956. i registrovan je u Panami. Mek Milanovi su uvek bili u službi Britanije. Džon Hju Mek Milan, predsjednik Kargila od  1936 do 1957 imao je titulu “naslednog Viteza komandera Pravde u suverenom redu Svetog Džona (Malteških vitezova)”, što je jedan od najmoćnijih redova britanske Krune i Vatikana.

Vitni i Pauline MacMillan i Morion MacMillan.

Tradax ima odjeljke po čitavom svijetu uključujući Argentinu, Nemačku,  Japan. Ona je glavni izvršilac trgovačke operative za “američki” Cargill sa čijim novcem najviše i radi, dok glavni profit ide Cargill-u. Osnovni finansijski izvor Tradax-a, kako to otkriva Frimen, je  banka Crédit Suisse, sa sjedištem u Ženevi i koja se vodi kao najveći svjetski perač novca.

KOME SLUŽE EGZOTIČNA OSTRAVA KAO "PORESKI RAJ" ?

Izvesni  Dan Morgan je 1979 napisao knjigu “Trgovci žitaricama” . Tu je otkrio da Kargilova izvršna kompanija Tradax sa sjedištem u Ženevi nije tu samo da bi Cargill izbegao plaćanje poreza u SAD i ostalim zemljama (vlastela ne uzima danak sama od sebe) već i zato da bi zbunila svakoga ko pokuša da prati poslovne transakcije koje vodi Cargill.
Tako je Morgan zapisao: “Kada Cargill prodaje tovar žita holandskom proizvodjaču hrane za životinje, žito prvo transportuje Misispi rijekom, stavlja ga na brodove u luci Baton Rouge (u Luizijani) i šalje u Roterdam (Holandija). Na papiru…  trgovačka ruta je  kompleksnija. Cargill prvo prodaje žito Tradax International-u u Panami, koji će onda “iznajmiti” Tradax iz Ženeve kao svog evropskog agenta. Tradax iz Ženeve onda aranžira prodaju holandskom mlinaru preko svoje  pomoćne firme Tradax u Holandiji. Sav profit će biti uknjižen Tradax-u u Panami, a to je luka bez poreza. Tradax iz Ženeve će zaraditi samo “nadoknadu za uslužne poslove” i  za poslove carinskog posredovanja na osnovu sporazuma između Tradax-a u Panami i Tradax-a u Holandiji”.

Tako izbjegavajući poreze i inspekciju, Cargill koristi mrežu kompanija da prenese velike isporuke robe bilo gdje na svetu u trenu. (Ali isporuku robe mogu i da spriječe u trenu). Oni imaju unutrašnju obavještajnu strukturu kao što je ima CIA. Koriste za svoje privatne poslove komunikacione satelite,  satelite za osmatranje vremenskih prilika, koriste podatke koje primaju od  7000 obaveštajnih izvora širom sveta, iz nekoliko stotina kancelarija itd. Očigledno, one državice koje nazivamo poreski raj  izmislila je vlastela zbog sebe i svog biznisa. I sve firme koje se tamo registruju su njihove. A mogu se formalno voditi i na "Peru Perića" iz Srbije, BiH ili Hrvatske. Svi ti "Perići" su samo njihovi službenici.

BRITANCI PREUZIMAJU MONOPOL

Britanski kartel za kontrolu trgovine hranom ojačao je svoj uticaj nakon Drugog svetskog rata. Ova kontrola je posebno išla preko SAD, gde je Mineapolis, pod kontrolom porodica Pillsbury i Peavey, zamenio Mađarsku kao najvećeg svjetskog mlinara.

Prije Drugog svetskog rata količina žitarica koje su išle u izvoz ili prelazile okean rijetko je prelazila 30 miliona tona godišnje. Američki udio je tada obično bio 10 miliona tona ili manje.
Drugi svjetski rat je opustošio svijet i stvorena je masovna glad posebno u Evropi, a i danas se održava u Trećem svijetu. (Afrikanci praktično moraju da rade i izvoze sve svoje sirovine zbog hrane). Američkim programom “Hrana za mir”, svjetska trgovina žitaricama je porasla, a samo SAD su izvezle 1979. godine 160 miliona tona. Već 1995. to je bilo 215 tona žitarica. Ovome treba dotati desetine miliona tona mliječnih proizvoda , mesnih proizvoda i druge vrste hrane. Ne zaboravimo da su SAD bile i ostale najveća kolonija britanske KRUNE.

Tako danas imamo “Velikih Šest” žitnih kompanija koje čine glavni žitni trgovački kartel.  To su: Cargill (sa sjedištem u Mineapolisu i Ženevi); Continental (iz Njujorka); Louis Dreyfus (iz Pariza); Bunge and Born (sa sjedištima u Brazilu, Holandiji, i Holandskim Antilima) André (Švajcarska) i Archer Daniels Midland/Töpfer (Ilinois – Hamburg).

Njemački trgovac Johann-Peter-Gottlieb-Bunge osnivač kompanije "Bunge and Co".

Archer Daniels Midland je kupovinom Töpfer-a, Hamburške Njemačke žitne kompanije, značajno povećao svoje prisustvo u svjetskoj trgovini žitaricama. Toferovi trgovački poslovi su bili u regionu  Venecija- Švajcarska -Amsterdam –Pariz uz jako partnerstvo Rotšild banke, najmoćnije banke londonske Krune i Vatikana.

Prvih pet su poptpuno privatne kompanije koje vode porodice koje su vlasnici. One ne iznose u javnost veličinu kapitala kojim raspolažu, ne objavljuju svoj godišnji finansijski izveštaj. Njih nema na raznim popularnim top-listama najbogatijih ljudi svijeta, baš kao što na njima nema Rotšilda, ni Rokfelera, Morgana... Na tim listama se nalaze samo njihovi uspješni službenici, poput Bila Gejtsa, ruskih tajkuna i raznih egzotičnih "krunisanih" glava kojima je na glavu krunu stavio upravo neki od ovih kartela. Njihovo poslovanje je tajna. Frimen veruje da samo Cargill i Continental kontrolišu  čak 50 posto svjetske trgovine žitaricama.

Cargill je predstavnik svih žitnih kompanija i makar mali uvid u njegovo poslovanje otkriva i način rada drugih. Cargill je kompanija broj jedan i u trgovini pamukom, najveći je američki vlasnik žitnih silosa (ima ih oko 340) broj jedan američki proizvođač kukuruzne baze, visoko proteinske hrane za životinje (preko svoje  pomoćne kompanije Nutrena Mills), pakuje meso, najveći je proizvođač ćurki itd.

Cargill ima sopstvenu flotu od oko 420 barži za prevoz žitarica, 11 šlepera (remorkera) 2 velika broda koji plove Velikim Jezerima, 12 prekookeanskih brodova, 2000 željezničkih teretnih vagona i 2000 tankera.
Cargill stavlja svoje ljude na razne uticajne pozicije u političke institucije širom svijeta.
Daniel Amstutz koji je 25 godina radio za Cargill, bio je podsekretar SAD za poljoprivrdeu  i izvoz poljoprivrdenih dobara i sa tog mjesta je odlučivao o američkoj eksportnoj politici žitarica. Kasnije je postao šef  američke komisije za trgovinu u GATT-u (General Agreement on Tariffs and Trade). U međuvremenu, Nestor Rampaneli, bivši menadžer u kompaniji  “Bunge i Born”  postao je argentinski ministar za ekonomiju kod predsednika Karlosa Menema 1989. On je inicirao tranziiju  argentinske ekonomije od državnog nadzora ka “slobodnom” tržištu gdje vladaju moćne monopolističke "ajkule". To se danas događa i sa zemljama bivše SFRJ. To je suština tranzicije. Sve postaje nezavisno od države.

Iz ovoga jasno možete da zaključite zašto su tržišta u bivšim Jugoslovenskim republikama uvijek puno, na primer južnog voća, čiji uvoz vazalna država mora da plaća , iako nekim ljudima nije u stanju ni krompir, ni brašno da obezbijedi besplatno. Oni danas hrane i Srbiju i Hrvatsku i BiH i u tome im posao obavljaju lokalni tajkuni koje kontroliše i instruira masonerija. "Njihove" (tajkunske) firme su zato i registrovane na raznim dalekim ostrvima. Na istim lokacjima su registrovanje njihove skupe jahte, koje moraju da kupuju jer na taj način vraćaju novac gazdama, Kada "kupuju" basnoslovno skupe stanove, oni se obično nalaze u Londonu ili Monaku, gde u stvari prenose ogroman novac svojim gazdama. Koji bi pravi biznismen iz Srbije, BiH ili Hrvatske svoj novac ulagao u londonske nekretnine, kada na njihovu cijenu ni na koji nečin ne može da utiče.

Izgradnja silosa za žito u Ukrajni, koju je sebi pripisao MK Komerc je jedan takav posao koji je izvela ova oligarhija kako bi seljacima u Ukrajni preuzela žitarice i stavila ih pod svoju kontrolu. Naši “veliki “ tajkuni su samo sitni pilićari ove stare oligarhije, a mnogi u stvari i ne znaju za koga u velikoj piramidi rade. Njihov rad kontroliše i obezbjeđuje lokalna takozvana služba "državne bezbijednosti" (u stvari vlastelinske bezbednosti) dok savjetodavnu funkciju i finansijsku i drugu operativu obavlja lokalna masonerija. 

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE SU NAJVEĆA ŽITNA KOLONIJA BRITANSKE KRUNE

Normalno bi bilo da sve zemlje koje imaju viškove hrane svoje proizvode izvoze. I to bi cijenu hrane na svjetskom tržištu drastično smanjilo. Zato ovi moćni karteli raznim smicalicama čine sve da ih u tom poslu marginalizuju.Tako se nameću razni standardi u korišćenju određene vrste sjemena, pakovanju hrane, težini pojedinih artkala kako bi se dobila dozvola za prodaju na primjer na EU tržištu.

Sad shvatate zašto Srbija koja može da hrani pola Evrope, hranu mora da uvozi. Tako su sve male zemlje u stvari vazalne zemlje. One moraju uvoziti hranu preko ovih kartela po njihovoj cijeni ili mogu umrijeti od gladi. Individualna mala poljoprivredna gazdinstva su u Srbiji poslednjih deset godina najviše uništena.

I tu Srbija nije usamljena.

Frimen navodi da su za dvadeset godina (do 1995) milioni farmera u SAD, Kanadi, Australiji i Argentini zbrisani. Isto je urađeno i u Indiji. Na primjer, 1982, SAD su imale  600 000 nezavisnih farmera. Već 1995 taj broj je bio manji od 225 000. Tržište hrane je skoro potpuno monopolisano. Farmeri su plaćeni ispod paritetne cijene, a to je cijena koja pokriva troškove proizvodnje plus višak dovoljan za investiciju u sledećem pozvodnom procesu.

Koliko državnici u SAD o ovome ništa ne znaju i ne pitaju se govori podatak da je 1983. Robert Bergland, američki ministar za poljoprivredu (kod Džimija Kartera 1976 – 1980)  u jednom intervju izjavio: “Cargill ima stav da SAD tretiraju kao svoju žitnu koloniju…  Kada su 1970.  Rusi okupirali Avganistan i kada je Džimi Karter tražio informaciju koliko je žitarica Rusija kupila od  SAD… mi nismo mogli da mu kažemo, jer nismo znali”.

Ali Cargill i druge kompanije iz kartela to su znale. Kada su 1976. Cargill, Continental i drugi prodali Rusima rekordnih 12,4 miliona tona američkog i kanadskog žita (i tako stvorili nestašicu u SAD) administracija predsednika Džeralda Forda saznala je o toj prodaji tek nakon što je  posao završen. Ove žitaice se očito uzgajaju u SAD, ali Anglo- holandsko- švajcarski kartel na čijem čelu je britanska Kruna raspolaže sa tim kako njemu odgovara.

Kome smeta konoplja?

Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje kao cigara.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.

Muška i ženska konoplja.

Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.

 Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade?

Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja.

Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji". (Jezekija 34/29) .

I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama).

Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.

"Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, " primetio je Karl Sejgan.

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.

Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.

Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

 

Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

 Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu", zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.

 

 Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. ("Popular mechanics" 1941.)

 Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje.

 Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.

Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali...

KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta.

Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.

Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

 

MEDIJSKE I "NAUČNE" LAŽI NAJVEĆE ORUŽIJE KORPORATIVNOG BIZNISA

Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge.

Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom.

Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena.

 Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao "neizlečivo ludilo", dovodio do duševnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marihuana je nazivana travom koja je došla iz pakla. (Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to žestoko prikazivala? Možda bi odmah krenuli u gradnjuu "Sigurne kuće" za žrtve marihuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova uredjivačka politika.)

Ova medijska kampanja trajala je tri godine.

Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih", (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Na kraju filma " "Cigara ludila " ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI.

Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate.

Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan.

Kako primećuje Dag Jurči tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby -boom generacije iz 1957."

Danas svi znamo da je marihuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije.

Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež.

Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigarui da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo).

I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao.

Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon.

Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana.

Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu.

Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona.

Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali.

Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu.
Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

 

PARLAMENT ODLUČUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola : "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu.

 

Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u "nademokratskijoj državi na svetu" , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.

Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, medjutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) marihuana je , po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom".

Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju.
Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema).

Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da "guta" ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da "svari".

Pored ogromne količine plastičnog djubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo preradjivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj).

A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja.

Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije organskog porekla).

(Ako ste se možda sad zapitali - zašto onda "majčica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne predje lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i preradjuju (i unište Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogate) razlog je prost: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička "elita" na raznim fakultetima političkih nauka ), predstavlja samo šarenu lažu kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni.

Svi medjudržavni i unutar politički sukobi medju gradjanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premeštaju svoje interesne zone. Dakle ONI će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i "majčica Rusija" - da nije njihova).

 

DIPON KONTROLIŠU SEMENSKU ROBU

Porodica Dipon, pored toga što je jedan od najvećih deoničara američke centralne banke FED, drži 18% svetskog tržišta semenske robe i ima 42 % udela u severnoameričkom tržištu kukuruznog hibrida, natraženijeg useva u SAD.

 Tri generacije dinastije Dipon (Du Pont). Dipon su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupopropdaji države Luizijane. Prodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, blizu Rotšildima i Rokfelerima.

 E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najveći proizvodjači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama.

Kao glavi američki proizvodjač oružija Dipon su razvili bliske veze sa američkom vladom i bili su jedan od glavnih izvodjača u pravljenju prve atomske bombe u "Projektu Menhetn". Učestvovali su u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savannah River-u gde su od 1952. proizvedena sva oružija punjena plutonijumom za US vojsku.

Od 1910. do 1920. naučnici Dipon istraživačkih instututa izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i svi teško zagdjuju životnu okolinu. Teško da postoji i jedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu ne igraju interesi ove dinastije. Njihove kompanije su vodeći proizvodjači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za najlon, rajon, plastiku, teflon, itd. Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvodjača agrohemije u svetu. Ako imate u vidu da konoplju osim skakvaca ne napada skoro ni jedna štetočina, vidite da bi poslovi Dipona sa pesticidima tu bili slabo isplativi.

Dipon su prokrčili put sumpor dioksidu, olovnom benzinu, CFS-u. Brojni izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani ili jednostavno i pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, ni jedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost i zatvorio im neku fabriku. (Logično, jer u demokratskim državama sudovi su za narod, a ne za vlastelu, zar ne?).

Dipon korporacije su i danas najveći zagadjivači prirode.

Rade u 65 zemalja i polovina njihove prodaje ostvarene u 1999. godini, teške oko milijardu dolara, bila je van SAD. Diponova transglobalna moć je kao kod ostalih najmoćnijih dinastija prikrivena od naroda i u biznisu se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca.

Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljopriverede, farmaceutike i biotehnologija.

Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje GM biljke koje proizvode plastiku, industrijske enzime za farmaceutiku i kozmetiku.

Udeo u globalnom tržištu semenske robe biće iskorišćen za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno do seljaka. Diponovi sve ovo cinično predstavljaju kao "zelenu tehnologiju", a zapravo im je cilj što veći profit spuštanjem proizvodnih cena.

Tu spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji je marionetska srpska vlada prikazala narodu kao "ekološko gorivo budućnosti". Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno nije otkriveno gde će se one iz fabrike biodizela odvoditi. Svi sastojci koji se u proizvodnji biodizela koriste proizvode Dipon kompanije.

Sve skuplja ekspolatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati.

Dipon su bili jedna od porodica koje su formirala Komitet za intelekualno vlasništvo i pritiskali su američku vladu da donse zakonsku regulativu u STO kako bi naterali brojne zemlje da donesu zakonska rešenja na petente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni će omogućiti Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšem sovjetskom bloku, kao i na Balkanu.

 

FLUOR ZA ZDRAVE ZUBE - NAJVEĆA PREVARA DIPONA

Pravljenje atomske bombe punjene plutonijumom tražilo je i velike količine fluorida. Kako je za vreme hladnog rata veliki broj ovakvih bombi proizveden u SAD, korišćeni su čak milioni tona fluorida. On je curio iz Diponovih postrojenja i naneo ogromnu štetu žitaricama u okonim njivama. Zato su američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv njihove kompanije.

Moćna porodica koja je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti "naučnu studiju" (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je "pokazuje" da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Planira se i u Beogradu.

Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je prosledjen odavno američkom Kongresu (i čuvan kao državna tajna decenijama) gde se pokazuje da je fluorid izuzetno otrovan i dovodi to teških oštećenja mozga. O njegovoj štetnosti možete pročitati ovde.

Tako je počeo jedan od najvećih in vivo eksperimenata. Fluorizacija vode je zapravo zgodan način odlaganja otrovnog otpada nuklearne i hemiske industrije. Ali, o prevari sa fluorom će biti reči u posebnom tekstu.

1920. Diponove kompanija je proizvela olovni aditiv za benzin tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik General Motorsa (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa Standard Oil -om (danas Exxon) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi prodavali ove hemikalije. Ali 1924. obelodanjeno je da je 80 % radnika, koji su proizvodili ovu hemikaliju, umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi su pogodjeni teškim nervnim oštećenjima koja su se manifestovala i halucinacijama pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana " Kuća leptirova".
Ipak zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama izbegli su uvodjenje restrikcija na ethyl koji se i danas proizvodi, a olovne čestice lako se vetrom raznose po gradskoj atmosferi teško je zagadjujući.

O tome ko je i zašto izmislio priču o tome da dugo izlaganje Suncu izaziva rak kože, neću vam pisati. Razmislite sami.

ISTINA O VAKCINAMA

ISTINA O VAKCINAMA

Ono što ćete ovde pročitati potpuno će vas šokirati. Zato, ako želite da budete bezbrižni (i glupi) - ne čitajte dalje! Posvetite se radije fudbalu, zabavi miliona - robova!

Vaccine je latinska reč i znači - krava (vaca). Da, misli se na kravu - domaću životinju čije mlijeko rado pijemo. Kako se ta reč našla kao termin za ono što danas zovemo vakcinom? Podsjetimo da je vakcinacija (ili cijepljenje) proces ubrizgavanja bolesnog biološkog materijala (od krava, teladi, majmuna, prasića, pacova, zmija i drugih životinja), u ljudski krvotok kako bi se naš imuni sistem aktivirao i zaštitio nas od određenih zaraznih bolesti.

Izumiteljem vakcinacije smatra se Edvard Džener (1749 -1823). Ne, on nije bio ljekar. On je bio nadri-ljekar, koji je kasnije (u to vrijeme se tako moglo) kupio diplomu za ljekarsku praksu koju je već upražnjavao 20 godina i to na osnovu članstva u uglednom Engleskom Kraljevskom društvu. Danas se zna da je do tog članstva došao prevarom.

Ovaj dovitljivi nadri ljekar i sin sveštenika došao je na ideju da spoji životinjsku i ljudsku bolest praveći tako biološku vezu između dvije potpuno različite vrste i udarajući temelj kasnijoj teoriji o porijeklu vrsta Čarlsa Darvina.
Posljedica vjerovanja da ljudi i životinje dijele iste bolesti, te da imaju i istog pretka (bacili su evoluirali u ribe, ribe u sisare, i najzad majmuni u čovjeka) prokrčila je put onome što danas nazivamo - vakcinacijom (ili u prevodu kravljizacijom). Ovoj "mudrosti" se danas uče lkekari širom svijeta.
Posljedica ovakve nauke je smrt desetina miliona ljudi širom svijeta i veliki broj bolesne i trajno osakaćene djece.
Postoje brojni naučni radovi, koji se vješto prećutkuju ili preoblikuju tako da zamaskiraju istinu o štetnosti vakcine, a koji otkrivaju da su bolesti poput autizma, epilepsije, dečije paralize, dijabetesa, brojne alergije, astma, smanjene koncentracije, poremećaj učenja, kožne lezije, multipla skleroza i dr., posledica vakcinacije (kravljizacije) !
"Postoji obilje dokaza da imunizacija djece pravi više štete nego dobra" izjavio je Dr. J. Anthonz Morris, bivši rukovodilac centra za kontrolu vakcina i virusolog, FDA.

PRAZNOVJERICA POSTALA NAUČNA ČINJENICA

Sve je počelo krajem 18. vijeka u zaseoku Glosesteršira u Engleskoj, gdje je Džener živio i sebe sam titulirao u poslu kao - ljekara i apotekara.
Seljaci koji su muzli krave ispleli su tada priču da svako ko se zarazi kravljim ospicama (kravljom bolešću koja se prenosila na ljude prljavim rukama nakon muže) postaje na neki način otporan prema velikim boginjama (varioli) kao da su kravlje ospice na rukama neka zaštitna amajlija protiv boginja.

Seoski "lekar i apotekar", Džener, čuo je za ovu praznovericu i lukavo je predstavio, ni manje ni više, kao naučnu činjenicu. To je uspeo tako što je najpre dobio "naučničko" uverenje - Prijatelj Kraljevskog udruženja.(M.D., F.R.S. - Fellow of the Royal Society). Džener je zatim platio 15 funti Univerzitetu Sent Endriju da bi dobio zvanje "doktora". Praksu lekara i apotekara je pre toga obavljao punih dvadeset godina, lečeći seljake koje je ujeo besan pas tako što ih je potapao u vodu da se " besnilo" u njima "udavi".
Tako je kao "lekar"sa "diplomom" napisao i knjigu gde je u naslovu prvi upotrebio termin VARIOLAE VACCINAE. Na srednjevekovnom latinskom ovo je značilo "kravlje boginje", iako se zapravo reč "variola" nije vezivala samo za ospice na koži (nije svaka ospica znak boginja), već isključivo za bolest - boginje. Ali "dr" Džener je spojio nespojivo i tako izmislio novu bolest - "kravlje boginje". Tako su boginje postale veza između između dve bolesti - kravlje i ljudske. Obe su se ispoljavale pojavom ospica na koži (!)

Džener u svojoj knjizi nigde više ne pominje termin "Variolae Vaccine" odnosno "kravlje boginje", već uglavnom govori o "horse grease" - "konjskom loju" koji je bio uzrok kravljih ospica. Ako je ovo uradio namerno, Džener je mudro računao da će zapravo veoma mali broj ljudi zaista pročitati knjigu, ali će većina pročitati naslov iz koga će stvoriti asocijaciju između "velikih boginja" i "kravljih boginja".

Pun naziv Dženerovog rada o kravljim ospicama je: "Istraživanje uzroka i posledice VARIOLA VACCINE, bolesti otkrivene u nekim zapadnim oblastima, posebno u Glosesterširu, i poznatu pod imenom kravlje boginje".
Termin "VARIOLAE VACCINE" stavljen je u središte naslova i to je prvo što se uočava u dugačkom naslovu knjige. U čitavoj knjizi, međutim, ovaj nov naziv za bolest nigde nije objašnjen, ne postoje reference odakle je preuzet i sl. Takav naslov , bez ikakvog objašnjenja i ulaženja u njegovu ispravnost, novinari i studenti širili su dalje u mnoštvu novih publikacija.
Ovu Dženerovu izmišljenu bolest i opasnu prevaru razotkrio je škotski lekar dr Čarls Krejton u svojoj knjizi "Džener i Vakcinacija" (Dr. Charles Creighton "Jenner and Vaccination").

Šta je posledica ovakve konstrukcije izvedene isključivo iz povezivanja dva termina koja su veoma slična, iako označavaju sasvim različito? Na primer zanimanje: pekar- lekar. Kakve bi usluge mogao da pruža pekar-lekar? Da leči hleb od hlebnih bolesti? Ili da leči ljude od hlebne bolesti koje se možda dobija kada se jede previše hleba? A šta bi onda tek bila hlebna vakcina? Vakcina koja će vas zaštititi od hlebnih bolesti koju prenose krave (vaccine)? Ali to ne postoji, kažete? To je nonsens! Baš tako. VARIOLA VACCINA je potpuni nonsens.

Jedina korelacija između velikih boginja i kravljih boginja to što imaju sličnu manifestaciju - ospice.
Tako je "Variola Vaccine" postalo ime za "kravlje boginje". Bolest krava i muzara krava koja je generacijama poznata na selima kao kravlje ospice, iznenada je predstavljena učenim lekarima koji za to nikada ranije nisu čuli, pod potpuno novim imenom - VARIOLAE VACCINE. Naravno na latinskom, kako dolikuje pravoj medicinskoj nauci.

Džener je tako postao poznat kao "izumitelj" vakcinacije, procesa ubacivanja virusa iz kravlje limfe u ljudski organizam.
Džener je tako vakcinisao i svog 18 mesečnog sina, koji je umro u 20 toj. Dečak iz sirotišta, Džejms Fajps (na slici), kome je "doktor" Džener ubrizgao kravlju limfu u njegovoj osmoj godini, umro je u 21.


IZ ZABLUDE U ZABLUDU
Pošto je Džener "stručno dokazao" da životinje i ljudi mogu deliti iste bolesti, Darvinova "teorija" o poreklu vrsta bila je praktično već utemeljena.
Čarls Darvin se i danas smatra njenim tvorcem, a vrste su po njemu nastale evolucijom u periodu dugom stotinama miliona godina. Ko to može da proveri, ukoliko ne živi dovoljno dugo? Odlična teza nedokaziva, baš kao i Ajnštajnova o relativnosti Univerzuma. Danas, međutim , znamo da su obe izmišljene i odnegovane uz pomoć istog globalnog korporativnog bankarskog biznisa.
Ljudi i životinje se očito razlikuju. Kada jedna vrsta evoluira (bolje se prilagodi životnoj sredini) ona i dalje pripada istoj vrsti. Savremeni genetičari znaju da je prezak jedne vrste u drugu - nemoguć. Na primer, mačke i zmije imaju mnogo toga zajedničkog u izgledu i ponašanju: na sličan način mašu repom, sikću, izuzetno su elastičnog skeleta, prilikom ugriza luče otrov koji parališe žrtvu, imaju veoma slične oči i vole da se sunčaju. Ali, od zmije verovatno nikada neće postati mačka, kao što majmun nikada ne može postati čovek, ma koliko se trudili.
Čak i u Bibliji se može naći zapisano da nije svako meso isto, te da postoje četiri različite vrste mesa: čovečije, zverinje, ptičije i riblje".
To što je kod čoveka "repna kost" navodno zakržljala i predstavlja višak (kako tvrde "darvinisti"), razlog je što "repna kost" kod čoveka nema istu funkciju kao životinjski rep, pa je za tu "zakržljalu " kost zakačeno čak devet mišića koji su u funkciji. Dakle, nije višak.
"Škrge" koje se javljaju kod fetusa (što "darvinisti" navode kao dokaz da je čovek u prvobitnom stadijumu razvitka bio riba), zapravo su otvori koji prerastaju u ušnu školjku i unutrašnje uho. Uši ne služe za disanje, zar ne?
Po Darvinu, međutim, evolucija je učinila da od najsićušnijih mikroba, preko riba, i majmuna nastane čovek. Sve ovo je po njemu posledica čiste slučajnosti i veoma dugotrajan proces.

Najveći deo svoje "teorije" Čarls Darvin je iskopirao od svog dede, Erasmusa Darvina, Dženerovog savremenika i poznanika. Erasmus je ovu teoriju smislio u čistoj dokolici.

Dr Erasmus Darvin, poznati autor "Zoonomije", opčinjen vakcinacijom kao samim božijim darom, pisao je Dženeru 24. februara 1802. (nekoliko nedelja pre svoje smrti) i sledeće: "Veoma brzo možemo očekivati da bi se krštenje i vakcinacija dece mogli izvoditi istog dana". U to vreme, naime, nije bilo neobično da grupu ljudi na vakcinaciju u bolnicu vodi katolički sveštenik.
Za otkrivanje novih čudotvornih lekova bili su tada veoma zainteresovani i jezuiti, mada po nekim tvrdnjama više u potrazi za delotvornim otrovima kojima bi eliminisali jeretike.
Ideju za teoriju o poreklu vrsta Darvin je pozajmio od drevnih Egipćana. Majmuni su igrali veoma važnu ulogu u njihovoj paganskoj religiji, koju su kasnije preuzeli rimokatolici. Oni su smatrani svetim bićima upravo zato što se verovalo da je čovek postao od majmuna preko procesa nazvanog "transmigracija duša". Oni koji nisu bili dovoljno dobri da odu na egipatska nebesa... dobijali su drugu šansu... i poslati su natrag na zemlju... gde su ulazili u niže forme života... i delovali ponovo kroz životinjsko carstvo.

Obličije majmuna je bila poslednja stanica pre nego što bi duša ušla ponovo u čoveka i začela svoj novi ciklus. Čitav proces je trajao oko 3000 godina . Zemlja tada možda nije ni bila okrugla toliko dugo, ali su zlobnici ipak dodali vekove u taj svoj izmišljeni kalendar. Današnji zlobni vladari sveg znanja i novca na svetu otišli su korak dalje i dodali ovom kalendaru milione godina. Ko u tim relacijama išta može dokazati?
Egipatski bog mudrosti Tot u obličiju babuna.

Mešanje životinja i ljudi u Egiptu je bilo uobičajeno.Tako se često egipatska boginja plodnosti i materinstva, Hator, prikazivala sa glavom krave. Hator znači dom. Njen sin Horus (bog vremena) svake noći je odlazio na počinak i dojenje kod svoje majke Hator (da li u njen šator ili tor?). Ujutru bi pun energije donosio novi dan blještavog svetla.

Hator je tako smatrana nebeskom boginjom. Ona je često predstavljana i u obliku velike nebeske krave, koja je rodila Univerzum. Hator je inače bila ćerka boga sunca Ra.
     Drevna i moderna umetnička vizija boginje Hator, svete krave.

Ona je predstavljana kao krava ili kao žena sa obeležijma goveda (kravlja glava, uši ili rogovi kao deo njene frizure).
Smatrana je i boginjom muzike, pesme, igre i zadovoljstva, ali je bila, pre svega, boginja Meseca. Važila je i kao zaštitnica trudnih žena i babica. Njen glavni hram je bio u Denderi, gde je obožavana sa njenim sinom, pa mužem, Horusom. Grci su ovo božanstvo preuzeli pod imenom Afrodita.

Kada se Hator udala za svoga sina Horusa dobila je ime Isis. Od njenog imena, veruje se, potiče i oznaka za današnji dolar $ = ISIS. Tu je naravno i egipatska piramida sa svevidećim okom.
Zlatno tele je bilo obožavano u Palestini.

Krava je tako najstarija sveta životinja. (Šta mi danas radimo sa kravama, savršeno dobro govori inficiranje bolestima miliona krava i njihovo masakriranje da bi se dobila kravlja limfa za vakcine.)
Nesveta krava danas , vezana i sa zabodenim iglama kako bi se prikupila limfa iz njenog krvotoka. Ovo je prava slika koja pokazuje kako je današnja civilizacija ZVERSKA!
Da li treba podsetiti da ljudi danas obožavaju zlato, automobile i NOVAC. Dela prirode (Boga) više niko ne obožava. Danas se gradska (vakcinisana) deca plaše uličnog psa, ali uživaju u bacanju petardi i njihovim zaglušujućim pucnjima. Nije li to siguran pokazatelj o degenarativnom procesu koji sadašnju civilizaciju privodi kraju?
Kravljizacija (vakcinacija) je tako postala običaj "naučno utemeljen" koji se proširio u čitavoj Evropi, i veoma brzo i u Americi. Danas je vakcinacija zakonom obavezna u najvećem broju zemalja. Siromašna Afrika posebno je zgodna meta farmaceutskog biznisa koji se u formi "humanitarne pomoći" preko UN-a često plasira neukom siromašnom stanovništvu. Tako im "čovekoliki majmun" prvo pošalje virus, pa vakcinu. Posledice, možete pretpostaviti.

KADA JE ISTO ŠTETNO, A KADA KORISNO?
Luja Pastera (1822 - 1895) nazivaju francuskim Dženerom. Izveo je stotine svirepih eksperimenata sa životinjama u nameri da dokaže tezu o klicama kao uzročnicima bolesti. Naravno, i Paster je polazio od nedokazane Darvinove pretpostavke da životinje i ljudi dele iste bolesti, jer imaju isto poreklo.

Danas je pasterizacija mleka uobičajen proces u kome se mleko zagreva sve dok sve klice i gljivice, a sa njima i skoro sve hranjive materije, ne ispare. Nemoguće je više kupiti mleko koje nije pasterizovano. Dakle, nauka kaže da nije dobro za ljude da piju mleko u svom izvornom obliku i sa svim sastojcima koje ono ima. Ali, ista nauka kaže da je korisno da budemo vakcinisani (zaraženi) sa obolelom limfom krave, majmuna, pacove...
Da podsetimo da naš želudac ima mogućnost da mnoge otrovne materije neutrališe i ne propusti ih do krvotoka, ali ako se iste materije ubrizgaju pod kožu ili direktno u krv, nema nam odbrane pomoću moćne želudačne kiseline.
Ne smeta ni to što su krave prethodno dobro nakljukane hormonima za rast! Ali, to donosi profit, zaboga!

DA LI SE NAKON VAKCINACIJE ZAISTA POSTAJE IMUN NA NEKE BOLESTI?


Mnogi ljudi svake godine trče kod lekara da bi primili vakcinu protiv gripa. Kada ih virus gripa ipak napadne, kažu da im vakcina nije pomogla jer je virus verovatno bio "mnogo jak". Lekari , međutim, vole da kažu da je razlog gripa jer ste primili vakcinu protiv jedne vrste virusa, a napao vas je mutirani oblik. Pa što vam odmah nisu dali vakcinu tog mutiranog pitate se? Nisu ga imali, upravo je mutirao kad su vakcine već bile spremne (kupljene i debelo plaćene).
Naravno, nije problem u lekarima koji primenjuju ono što uče. A uče upravo ono što moćni farmaceutski kartel želi da uče kako bi bili dobri dileri lekova. Lekar koji zaista leči, farmako-biznisu se ne isplati. Takav neće dobiti pare za specijalizaciju niti za naučni rad. I kolege će ga sve više prezirati, posebno oni kojima kvari unosan biznis. A medicina to sve više i jeste - biznis koji se kao i svaki drugi. Da li ste se zapitali zašto se vrši privatizacija u zdravstvu, kad većina ljudi to i ne može da plati?
Još gore je ako se zapitate šta se stvarno nalazi u vakcini koju ste obavezni da date svom detetu. Bićete šokirani!
Pogledajmo šta sadrže neke vakcine koje se najčešće koriste:

VAKCINA: Acel-Immune (DtaP) PROTIV TETENUSA DIFTERIJE VELIKOG KAŠLJA SADRŽI: otrove difterije i tetenusa i absorbovane nećelijske sastojke velikog kašlja, formaldehid, aluminijum hidroksid, aluminijum fosfat, antiseptik, emulzifikator želatin...
VAKCINA: Attenuvax - Measles (Merck & Co.) PROTIV MALIH BOGINJA SADRŽI: Žive viruse malih boginja, neomicin, voćni alkohol, hidrolizirani želatin, zametak pileta...

VAKCINA: Biavax - Rubella (Merck & Co.) SADRŽI:Žive viruse rubeole neomicin, vočni alkohol hidrolizirani želatin, ljudske dvohromozomske ćelije od tkiva abortiranog fetusa...
VAKCINA DPT (GlaxoSmithKline) PROTIV DIFTERIJA, TETANUSA, VELIKOG KAŠLJA SADRŽI: otrove difterije i tetanusa, formaldehid, aluminum fosfat, amonijum sulfat, timerosal, isprana ovčija crvena krvna zrnca....

VAKCINA: DRYVAX (Wyeth-Ayerst, još bez licence) SADRŽI: Velike boginje - žive kravlje viruse, "neke mikrobne otrove, streptomicin sulfat, hlortetraciklin hidrohlorid, neomicin sulfat glicerin i fenol, mešavinu dobijenu destilacijom tečnosti iz plikova teleće kože ugljenim katranom.

VAKCINA FluShield (Wyeth-Ayerst) PROTIV GRIPA SADRŽI: Trovalentni virus gripa tip A i B, gentamicin sulfat formaldehid, timerosal i polisorbat 80 tečnost iz pilećeg embriona.

VAKCINA Imovax (Connaught Laboratories) SADRŽI: Apsorbovane viruse besnila, neomicin sulfat, fenol, crveni indikator humanog albumina, diploidne ćelije iz tkiva abortiranog ljudskog fetusa.


VAKCINA ORALNA POLIO: Orimune - Oral Polio (Wyeth-Ayerst) SADRŽI: Tri tipa poliovirusa, oslabljeni neomicin, streptomicin sorbitol, ćelije majmunskih bubrega i serum teleta.
Pranje zuba je veoma važno reći će vam svaki lekar. Progutati bolesne ćelije majmunskih bubrega i limfu zaraženog teleta je O.K. E, to je današnja medicina pod pokroviteljstvom Rokfelerovog farmaceutskog kartela koji je i vlasnik "Enciklopedije Britanike" i najvećeg broja medicinskih naučnoistraživačkih centara. Dakle, od čoveka se, novcem i kontrolom medija, ipak može napraviti "majmun".

Pa, prijatna vam vakcinacija "čovekoliki majmuni"!

KAKO PREŽIVETI "MAJMUNIZACIJU" I "KRAVLJIZACIJU"?
Uvođenje obavezne vakcinacije nije išlo ni malo lako, upravo zato što su ljudi veoma brzo uočili da vakcine njihovoj deci čine više štete nego koristi.

Evo nekoliko zanimljivih datuma o medicinskoj inkviziciji u Engleskoj koji nisu za upotrebu u udžbenicima:

1839. U Engleskoj je izbila epidemija velikih boginja. Umrlih je bilo 22.081.

1840. Cepljenje je stavljeno van zakona.

1853. Izglasan je Zakon o prinudnoj vakcinaciji. Roditelji su morali da vakcinišu svoje dete čim navrši 3 mesece ili su se suočavali sa kaznom od 20 šilinga.

1855. Uvodi se obavezna vakcinacija u SAD. (I danas je tamo vakcinacija obavezna u svim državama, iako mnogi nastoje da pravo na izuzeće od vakcine bude garantovano ljudsko pravo.)

1859. Čarls Darvin objavljuje "Poreklo vrsta putem prirodne selekcije". Od tada majmuni se smatraju našim bliskim rođacima stoga ne predstavlja nikakav problem da se limfa obolelog majmuna ubrizgava ljudima. I danas je ovo oficijelni naučni stav koji se uči u svim školama. (Setite se kako se provela bivša srpska ministarka prosvete Ljiljana Čolić kada je izrazila svoj kritični stav prema ovoj Darvinovoj tezi. Ne samo da je "religiozni" Koštunica odmah sklonio sa ministarskog mesta , već ju je srpska neuka pseudoelita počastvovala brojnim uobraženim i nadmenim komentarima koristeći, naravno, Sorošove medije).

1867. Izbegavenje vakcinacije protiv velikih boginja rezultiralo je još oštrijim novčanim kaznama. Hiljade ljudi prkosilo je ovoj medicinskoj inkviziciji i mnogi roditelji napustili su Britaniju radije nego da decu vakcinišu, smatrajući to varvarskim običajem.

1868. U Britaniji je formirana Liga protiv obavezne vakcinacije.

1870. Izbija dvogodišnja epidemija velikih boginja u čitavoj Evropi.

1889. Formirana je Kraljevska komisija da ispita delovanje vakcine. Sedam godina su zasedali i izdali 6 izveštaja, a konačni je objavljen 1896. Rezultat je bio Zakon o vakcinaciji iz 1898.

1896. Kraljevska komisija nije više mogla da ignoriše ogroman broj dokaza o štetnosti vakcine, pa su preporučili da se obavezna vakcinacija obustavi.
1898. Zakon o vakcinaciji nije više imao sankcije.
1900. Bankarski kartel Rokfelera i J.P. Morgana (koji i danas kontrolišu globalni farmako-biznis) kupuje Enciklopediju Britaniku i sve reference koje su postojale o štetnosti vakcina su uklonjene. (Danas udarni globalni mediji prikazuju samo naučne rasprave između podobnih lekara i sa dilemom da li deci treba davati različite vakcine pojedinačno, ili ih kombinovati u jednu, koja je navodno manje štetna. Cvrc!)
Roditelji ovako mogu da biraju: "Da ste odmah rekli, mogli smo dati samo ovu jednu iglu od tri vakcine. Svejedno, uradićemo tako sledeće godine".
1910. Fleksnerov izveštaj poziva na zatvaranje preko polovine medicinskih škola u SAD.
1911. Vakcinacija je postala obavezna u SAD.
1911 Vakcinacija je postala obevezna za američku vojsku.
1917. Pre nego što su poslati u Evropu, svi američki vojnici su vakcinisni. Retzultat - hiljade mrtvih.
1918. Preko 675.000 Amerikanaca i 25 miliona ljudi širom sveta umire od vakcinacije u prvoj epidemiji svetskih razmera. Medicinska inkvizicija to prikriva nazivajući to "Španskim gripom".
1971. Epidemija velikih boginja u Jugoslaviji. SFRJ u kojoj je apsolutnu vlast imao mason visokog ranga u službi Rokfelera, Josip Broz, iskorišćena je kao zamorče kako bi se na uzorku od 21 miliona ljudi ispitalo delovanje vakcine protiv "variole vere". I ne samo to već i da se ispita da li se 21 milion ljudi u totalitarnom režimu može brzo vakcinisati i preko medija napraviti "majmunima". Na čitavom jugoslovenskom prostoru je od tada sve veći broj obolelih od šećerne bolesti koje do tada nije bilo. ( O "varioli veri" i ovoj epidemiji će biti reči u posebnom tekstu).
1976. Nova prevara je smišljena pod nazivom "Velika svinjska groznica". Predsednik Ford je vakcinisan pred TV kamerama. Više od 500 ljudi koji su primili vakcinu postalo je paralizovano usled Guillain-Barre sindroma.
Predsednik Ford se vakcinise.
1991. Na početku "Zalivskog rata" hiljade vojnika NATO primilo je vakcinu sa smrtonosnim virusom antraksa.
2002. Rat u Iraku vodi ka vakcinaciji čitave američke populacije. Incidenti sa antraks pismima koji su nakon terorističkog napada na Njujork i Vašington dobili ogroman medijski prostor, bili su samo uvod. Setite se kako je sve naprasno nestalo. Čas ga ima čas ga nema.


VAKCINA "GARDASIL"
Poslednji hit je svakako "epohalan izum" vakcina "GARDASIL".
Iako je kompanija "Merck" došla na veoma loš glas nakon što je njen smrtonosni lek "Voixx" (protiv bolova) navodno uzrok iznenadnog srčanog napada (zbog čega se protiv kompanije vodi 13.000 sudskih sporova), američka Federalna agencija za lekove (FDA) odobrila je njihov proizvod - vakcinu "Gardasil". Ova vakcina, navodno, sprečava pojavu jedne vrste raka materice koji nastaje od humanih papiloma. Uz gromoglasnu medijsku pompu, vakcina je predstavljena javnosti uz preporuku da se njome preventivno vakcinišu sve devojčice od 11 i 12 godina.
Američki "Savetodavni odbor u sprovođenju imunizacije" takođe je savetovao "Centre za kontrolu bolesti i prevenciju" u SAD da devojčice još u 9. godini budu vakcinisane. Iznošenje brojki o ogromnom porastu broja obolelih od raka postalo je učestalo na svim svetskim medijima. Takvo alarmantno stanje logično je da mora rezultirati većom brigom države za mlade naraštaje, te se vakcina toplo preporučuje. To što ove brojke niko ne može da potvrdi i što bi se uvođenjem obavezne vakcinacije devojčica u kompaniju "Merck" slile ogromne pare, dva su sasvim dovoljna razloga da u dobre namere ovog povezanog medijskog i farmako-biznisa posumnjamo. A oni jesu povezani.



Najagilniji u iznošenju alarmantnih podataka o zdravlju građana Srbije je Sorošov RTV B92. Pored indukcije pedofilije, nasilja u porodici, narkomanije, homoseksualnosti, opšte korumpiranosti, udarna vest im je bila i vakcina "Gardasil". Dok u Americi ismejavaju ovu Merckovu podvali, mnoge zabrinute srpske majke bi i nasele na priču o ovoj vakcini. Problem je jedino previsoka cena od 360 dolara.
Pomenimo da posledice od upotrebe ove vakcine uopšte nisu ispitane.